„Moj Kisač“ Mihala Madackog

Foto monografija „Moj Kisač“ uglednog novosadskog fotografa Mihala Madackog promovisana je danas na Novosadskom sajmu u okviru sajamske priredbe „Art ekspo“. Fotomonografija sadrži više od 150 foografija na 100 stranica.  Madacki se potrudio, i uspeo, da svoje rodno mesto predstavio na najbogući mogući način, od aero snimaka pa do rokenrol scene. Ono što daje posebnu draž toj monografiji su prelepe fotografije narodnih nošnji, plodne ravnice i prpoznatljive gotovo idilične arhitekture Kisača.
Tekstovi iz iz predgovora Željka Škrbića i Vladimira Valentika
Mihal Madacki, fotograf i umetnik, već dugi niz godina predstavlja prepoznatljivog autora, priznatog od strane kolega i umetničkih stvaralaca, što je rezultiralo brojnim nagradama i priznanjima. Čini sasvim prirodnim da se nakon dugogodošnjeg stvaranja u oblasti fotografije, pred nama nađe zaokružen i dobro osmišljen umetnički, sociološki i kulturološki projekat u obliku fotomonografije Moj Kisač.
Fotografija i njen osnovni alat foto-aparat danas su dostupni velikom broju ljudi, no postoji nešto što je ipak privilegija tek malog broja autora. Kada to kažem, pre svega mislim na činjenice da fotografija ni u kom slučaju nije slučajan proces, da dobra fotografija nastaje kao rezultat rađanja ideje i njenom nadogradnjom u procesu snimanja. Naravno da je potrebno biti i vrstan poznavalac fotografije, u zanatskom smislu, ali to sigurno nije dovoljan, već samo potreban uslov.
U slučaju fotografskog stvaraoca Mihala Madackog sabrano je sve što je potrebno da bi nam se predstavio kao izuzetan i prepoznatljiv autor, sa ličnim pečatom u fotografskom potpisu. Veoma duboka emotivna veza između Mihala i okruženja u kojem bitiše i stvara, prepoznatljiva je na svim fotografijama, pri čemu ga ona nepogrešivo vodi u izboru kadra, magičnom dejstvu svetla i izraženoj likovnosti.
Fotomonografiju Moj Kisač čini skup izvanrednih fotografija pri čemu one nisu samo puki artefakti. Ovde fotografija ima daleko značajniju ulogu. Ona nas vodi da razmišljamo o smislu postojanja i življenja, o emocijama autora, o običnom i svakodnevnom životu ljudi sa ovih prostora.
Vreme u kojem živimo teče neopravdano brzo, nosi nas kao matica. Ne stižemo da zastanemo, osvrnemo se i pogledamo ga sa neke druge, daleko lepše strane. Na svu sreću postoje ljudi koji drugačije razmišljaju, daruju deo sebe i predočavaju nam svu lepotu koja je tik na dohvat ruke a mi nismo u stanju, ili ne želimo da je dodirnemo.
Samo umetnost i ljudi posvećeni njoj, imaju sposobnost da prepoznaju iskonske vrednosti življenja i duhovnog bogaćenja a da je istovremeno nesebično dele sa nama.

U Novom Sadu, 29.03.2015
Dr Željko Škrbić
red. prof. Akademije umetnosti u Novom Sadu

Fotograf-Mihal-MadackiFotograf Mihal Madacki

Mihal Madacki je rođen 8. maja 1955. u Kisaču.
Fotografijom je počeo da se bavi 1974. godine. Od tada se specijalizovao za fotografiju u boji i postao je vrhunski fotograf u toj oblasti.
Svoje radove je prvi put izlagao 1985. godine na međunarodnoj izložbi na Beogradskom sajmu koju je priredio USUF. Njegov debi je bio veoma uspešan i Mihal Madacki je postao dobitnik Nagrade za specijalne fotografske efekte i član USUF-a. U okviru ovog udruženja tri puta izlagao je na zajedničkim izložbama u Pančevu i jednom u Beogradu. Samostalno je prvi put izlagao u Pančevu u Galeriji UVIFUS. Udruženje je napustio 1990. godine i počeo da se fotografijom bavi samostalno. Od 1993. godine profesionalno se bavi isključivo fotografijom.
Sledile su izložbe: Stara parohija Kisač (1993,1994), Kovačički oktobar, Galerija Akroturs, Kovačica (1994), Galerija „Zuzka Medveđova“, Bački Petrovac (1994), Pozorište VHV, Stara Pazova (2003) i Galerija UPIDIV, Novi Sad (2008).
Član UPIDIV-a (Udruženje primenjenjih umetnika i dizajnera) postaje 2002. godine. Te iste godine zajedno sa Pavelom Čanjijem ima dvojnu izložbu u Kulturnom centru Novog Sada. Dobitnik je nagrade UPIDIV Zlatna forma za fotografiju koju su mu dodelili 2002. godine.
Osim toga nosillac je tri nagrade (jedna prva i dve treće) na državnom konkursu za najbolji zidni kalendar.
Zajedničke izložbe: UPIDIV FORMA (2002, 204, 2006, 2008), Bijenale KAVUU, Galerija SND Kisač (2010 2012, 2014), savremena umetnost vojvođanskih Slovaka, GSR Bratislava (2012).
Danas ima opremljen privatni studio (Photo design studio Madacki) u kom se bavi foto dizajnom i grafičkim oblikovanjem.
Sarađuje sa vodećim firmama i kulturnim institucijama, kao što su i Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka, Slovački izdavački centar, kao i sa vodećim umetnicima. Osnivač je i rukovodilac Galerije SND u Kisaču (2010).
Fotografije Mihala Madackog su po svojoj koncepciji bliske slikarstvu. Deluju vanvremenski mada su prirodno obeležene epohom. Sledeća odlika Madackog stvaralaštva je skoro isključivo bavljenje fotografijom u boji. Madacki naradije i najčešće pravi studijske snimke, gde objektivom beleži lirski a mnogo puta je to tajanstveno komponovano zatišje. Tako su nastali brojni ciklusi njegovih fotografija, koji su bili najčešće korišćeni za luksuzno opremljene zidne kalendare. Lirska atmosfera i raspoloženje, koje Madackog fotografije beleže i šire, zasnivaju se na umeću upotrebe svetlosti, koje je za fotografiju najvažnije. Vešto rukuje svetlošću i na taj način postiže lirski i romantičan izraz a neretko i nadrealistički ton fotografskog izraza.
Mihal Madacki se bavi i dokumentarnom fotografijom i u knjizi „Moj Kisač“ je skupio najuspelije snimke iz svoj rodnog mesta i u mnoge je, osim njihove dokumentarne vrednosti, utkao u odgovarajući emotivni sadržaj, odnosno umetničku interpretaciju.

Vladimir Valentik