Druže Tito izvinite

vajdle4Politika  i sujeta, po pravilu, idu ruku pod ruku, ali i najveći državnici imaju trenutke velikodušnosti. Imao ih je i Josip Broz. Glavni „akter“ jednog takvog dramatičnog trenutka, bio je novosadski fotoreporter Jovan Vajdl (77), na Petrovardinu 1961. godine, gde je Tito sa nekoliko visokih gostiju iz sveta, boravio u predahu Samita nesvrstanih koji se tih dana održavao u Beogradu.
Vajdl je jedini fotoreporter koji je imao peh da svojom teškom foto-torbom Broza udari u glavu, naočigled visokih zvanica iz sveta nesvrstanih i mnoštva domaćih i stranih poslenika sedme sile! Tu nespretnost Vajdl je „platio“ jednogodišnjom suspenzijom, ali ne zato što je takva direktiva stigla iz Brozovog kabineta, već odlukom Vajdlovog tadašnjeg urednika u listu „Dnevnik“ Miroslava Štajnera.
Taj nesvakidašnji događaj pomenut je u monografiji „Vajdl“, koju će ovih dana objaviti Foto, kino i video savez Vojvodine, u znak priznanja ovom gospodinu – fotoreporteru, autoru na desetine hiljada vrhunskih fotografija od kojih svaka „govori barem hiljadu reči“.
vajdle3– U luksuznom salonu, u neverovatnoj gužvi novinara i fotoreportera iz Jugoslavije i inostranstva, želeći da napravim što bolju sliku, suviše sam se približio stolu za kojim je sedeo Tito. Dok sam mu hvatao profil, sa mog levog ramena, iznenada je skliznula glomazna torba sa foto opremom i udarila Tita u glavu – priča Vajdl o svom nesvakidašnjem pehu od pre 47 godina.
U svečanom salonu prostrujao je muk! Vajdl se, priznaje, i sam zaledio, sinuo mu je pred očima Goli otok, ali je uspeo da se pribere i maršalu uputi izvinjenje.
Tito je pogledao pravo, prema članovima svog brojnog obezbeđenja i samo klimnuo glavom, što je trebalo da znači da je sve u redu. Razgovor je nastavljen kao da se ništa nije dogodilo, a Vajdl, vidno uzbuđen, izašao je iz salona i požurio dugim hodnikom u redakciju. A onda je usledilo još veće iznenađenje. Tražeći izlaz, greškom je otvorio jedna bela vrata i skamenio se: u fotelji je sedeo Tito, a dve devojke su ga šminkale!
– Bio sam zapanjen. Nije bilo teoretske šanse da Tito tako brzo iz salona stigne do apartmana. Da li je to jedan od njegovih dvojnika o kojima se šapatom, tu i tamo, pričalo? Grozničavo sam razmišljao: da li u salonu sedi pravi Tito? Ko je tu dvojnik? Brže-bolje sam promrmljao „izvinite“ i požurio niz hodnik ka izlazu – priseća se Vajdl. – Kad sam došao u redakciju, urednik je već sve znao i rekao mi da u narednih godinu dana neću dobijati zadatak da slikam Titove aktivnosti.
Uprkos ovom događaju, Vajdl priznaje da je neizlečivi jugonostalgičar. I neprestano fotografiše. Iz svog stana nikada ne izlazi bez fotoaparata.

vajdle2GOLOVI ZA GINISA
OSIM po mnoštvu vrsnih fotografija, od kojih su neke izlagane i u inostranstvu, Vajdl će budućim naraštajima fotoreportera sloviti kao nedohvatljivi uzor kojem je pošlo za objektivom da u jednom danu u četiri vojvođanska grada, na četiri fudbalske utakmice, snimi svih šest golova!
– U Somboru je domaći Radnički već u prvom minutu dao gol, ja sam to slikao i produžio za Crvenku. Stigao sam pred kraj prvog poluvremena kada su pala sva tri gola i odmah produžio za Kulu, gde je utakmica tek počinjala, a domaćini odmah postigli jedini gol. U Vrbasu sam bio pred kraj utakmice, baš kada je pao jedini gol.

22.marta 2008.

VEČERNJE NOVOSTI
Tekst: Jovanka Simić
Fotografije:  Darko Dozet

Ostavite odgovor