Razlozi za udruživanje fotoreportera

Za čuvare uspomena i tvorce svedočanstava istorije niko ne mari

Prve novosadske fotografije nastale su daleke 1850, a prvo zvanično novosadsko foto udruživanje desilo se davne 1901. godine. Vojvođanski autori su od tada držali do nivoa i iz godine u godinu su usavršavali i širili znanja, vidike i fotografsku kulturu. Uvek si išli u korak sa svetom, nekada čak ispred, pratili su svetske trendove, radili sa najsavremenijom tehnologijom.

Sve to što je stvarano više od sto godina, počelo je da se urušava 90-ih godina i to urušavanje se do danas nije zaustavilo.

Nesrećnih 90-ih, samo su se najveći fanatici bavili fotografijom i fotožurnalizmom, jer je jedan film od 36 snimaka koštao osam nemačkih maraka, a plata je bila svega dve ili tri marke.

Koristili su se jeftini foto materijali, fotografisalo poluispravnim aparatima sa od rada pohabanim sočivima, za servise nije bilo para. Retko se putovalo, tehnika je otkazivala, kolege su se međusobno redovno pozajmljivale jer niko nije imao ispravan fotografski komplet.

Ni 2000-te nisu donele dobro fotografiji i fotografima, kompletne fotoarhive najvećih listova, milioni negativa, na kojima je istorija naše države, završile su na deponijama.

Niko se od tada sistemski ne bavi arhiviranjem fotografija, niti postoji svest o njihovom značaju za društvo.

Umesto profesionalne opreme, fotografi su od strane svojih poslodavaca bili prinuđeni da rade sa najnižom klasom amaterske fotografske opreme, onom koju turisti nose kad idu na plažu.

Neretko, obezbeđenja važnih ličnosti, baš zbog tih smešnih malih fotoaparata za piknik, fotoreporterima nisu verovala da su profesionalci, bili su ubeđeni da su to neki ludi fanovi ili, ne daj bože, teroristi! Potpuno poražavajuće za čoveka profesionalca.

Svugde u svetu mesto urednika fotografije je, u redakcijskoj hijerarhiji, odmah iza glavnog urednika i art direktrora, samo je u Srbiji urednik fotografije po značaju smešten na začelje. U nekim medijima takvo radno mesto ni ne postoji, jer su svi sebe ubedili da znaju da fotografišu, da se razumeju u fotografiju, mnogi su čak zaključili da im fotoreporteri i foto-arhivatori uopšte ne trebaju. Likovna kultura u medijima nikada nije bila na nižim granama.

Nekada su na događajima organizarori s radošću dočekivali reportere i svi su se trudili da im obezbede adekvatne uslove za rad i da im pruže svu neophodnu logistiku. Danas je malo reći da su prema njima bahati. Velika većina organizatora se prema medijskim ekipama ponaša kao da je reč o ljudima koji hoće da se prošvercuju na manifestaciju, da ne bi kupili kartu!

Razne službe za odnose s javnošću, umesto da novinarima budu od pomoći, zarad kvalitetnih priloga koji će prvenstveno njima ići u korist, samo bespotrebno komplikuju funkcionisanje, dajući time sebi na značaju i pravdajući tako svoja uglavnom beskorisna radna mesta.

Plate srpskih fotoreportera su i do sedam puta manje nego zarade njihovih kolega u zemljama okruženja.

Fotografija i fotografi možda nisu bila zadnja rupa na svirali proteklih dvadesetak godina, ali su svakako bili među poslednjima u nizu. Gledajući u širinu, najveću štetu od navedenih činjenica nemaju fotografi, najveću štetu trpi kompletno društvo i njegova istorija.

Zbog katastrofalnog stanja u kojem se nalazi fotografija i fotografska profesija, fotoreporteri Vojvodine su se, posle višedecenijskog neformalnog organizovanja, odlučili za osnivanje Foto asocijacije Vojvodine kako bi zajedno radili na unapređenju fotožurnalizma i fotografije uopšte.

Okosnicu udruženja čine bivši i sadašnji fotoreporteri novosadskih dnevnih listova „Dnevnik“ i „Mađar so“, a ravnopravni članovi su i fotoreporteri najvećih srpskih štampanih medija koji žive i stvaraju na teritoriji Vojvodine.

Uz fotoreportere, naši članovi su i ostali profesionalni i amaterski fotografi i svi oni koji prepoznaju i podržavaju ideje organizacije.

Uz unapređenje fotožurnalizma, članovi organizacije će se truditi da svojim fotografskim aktivnostima popularišu pozitivne vrednosti u društvu i da ukazuju na probleme u njemu.

Svojim radovima spremni su da podrže promociju i popularizaciju sredina u kojim žive i rade, a poseban akcenat biće na promociji prirode i zdravog načina života, kao i razvijanje ekološke svesti u društvu.

Glavne aktivnosti društva su organizovanje godišnjeg izbora za najbolje novinske fotografije Vojvodine, organizovanje foto-radionica, kolonija, predavanja o fotožurnalizmu i pravna edukacija autora.

Foto asocijacija Vojvodine
Predsednik
Darko Dozet

Ostavite odgovor