Изложба фотографија дугогодишњег фоторепортера агенције ТАНЈУГ, сада „Вечерњих новости“ Дарка Дозета, део пројекта „Сведоци трајања – српски манастири и цркве у румунском Банату“ биће отворена у петак 24. априла у 12 часова, у свечаној сали Матице српске.
Поставка има 30 паноа са фотографијама свих пет манастира у румунском делу Баната, од којих је полазно место манастир Базјаш подигнут 1225. године на левој обали Дунава као задужбина Светог Саве.
После поздравне речи председника Матице српске проф. др Драгана Станића изложбу ће отворити Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски Лукијана, о изложби ће потом говорити историчар др Милан Мицић, као и аутор пројекта Милорад Савић, пензионисаног новинара ТАНЈУГ-а.
За музички део програма биће задужен камерни хор ДНВ „Шијачки“.

Текст из каталога Милорада Савића, аутора пројекта:

„Српске цркве и манстири у румунском делу Баната чине православну, националну, емотивну и историјску целину, а у пројекту названом „Сведоци трајања“ представљени су изложбом фотографија, претежно фасада, каталогом и компакт диском.
Полазно место је манастир Базјаш, подигнут 1225. године на левој обали Дунава, као задужбина Светог Саве и некадашњи метох Пећке патријаршије.
Разлог почива понајпре у томе што је Базјаш мировни симбол, изникао на реци, широкој као море, која спаја Румунију и Србију, упркос чињеници да је, после добијања аутокефалности Српске парвославне цркве, Угарска непрестано претила Србији оружаним сукобима, и зато што је опстао до данас и после бројних ратних разарања, мирнодопских рушења и паљења.

Историјски извори сведоче да је архиепископ Сава, у настојањима да обједини српски народ, кренуо 1200. године у прву дипломатску мисију и успешно завршио преговоре са угарским краљем Андрашем Другим. О томе је Доментијан у „Житију Светог Саве“ записао: „Договори се краљ (угарски) са великашима да његову (Савину) молбу испуне, да имају мир и љубав са српским краљем.“
Уз помоћ Светог Саве убрзо су у Панонији изграђена четири манастира – Базјаш, Златица, Месић и Ковиљ.

Посебан значај има и манастир Бездин, овековечен у време Свете ахријеријске литургије, служења владике будимског и администратора темишварског Лукијана и владике банатског Никанора, а у току враћања Чудотворне иконе Пресвете Богордице Винчанске-Бездинске, 28. августа 2011, која је први пут са калуђерима ту доспела 1740. године, склањајући се од Османлија.
После манастира, следе фотографије раскошне Саборне цркве у Темишвару, па фасаде храмова у Араду, Ченеју и Малом Бечкереку, те из Чакова и Српског Семартона, са гостим из Београда, Вршца и Зрењанина, у време обележавања традиционалних Доситејевих дана.
Сведоци трајања у румунском делу Баната бројни су и драгоцени, али нису, овога пута, сви могли бити приказани. То су музејске поставке и задужбине и дела бројних знаменитих банатских сликара, као што су Стеван и Никола Алексић, затим дела историчара уметности, професора Универзитета др Миодрага Јовановића, рођеног Зрењанинаца, па неуморне и храбре Вукице Поповић, кустоса зрењанинског Музеја, уз добро познате ствараоце, хроничаре и културне прегаоце из румунског дела Баната, попут Стевана Бугарског и његовог капиталног дела „Српско православље у Румунији“, или Славомира Гвозденовића и његове лирике посвећене овом светом наслеђу, али и других савремених стваралаца.
Изложба „Сведоци трајања“ креће из Зрењанина, срца српског дела Баната, повезаног, завичајним, историјским, привредним, културним и другим везама са румунским Банатом, и због сећања на Константина Данила и на његове иконе у темишварској Саборној цркви, као и због потребе да житељи свих узраста, с обе стране границе, на једном месту, виде бар део „белих торњева“ са 56 цркава на „благословеној земљи банатској“, а у румунском делу Баната.“