За чуваре успомена и творце сведочанстава историје нико не мари
Прве новосадске фотографије настале су далеке 1850, а прво званично новосадско фото удруживање десило се давне 1901. године. Војвођански аутори су од тада држали до нивоа и из године у годину су усавршавали и ширили знања, видике и фотографску културу. Увек си ишли у корак са светом, некада чак испред, пратили су светске трендове, радили са најсавременијом технологијом.
Све то што је стварано више од сто година, почело је да се урушава 90-их година и то урушавање се до данас није зауставило.
Несрећних 90-их, само су се највећи фанатици бавили фотографијом и фотожурнализмом, јер је један филм од 36 снимака коштао осам немачких марака, а плата је била свега две или три марке.
Користили су се јефтини фото материјали, фотографисало полуисправним апаратима са од рада похабаним сочивима, за сервисе није било пара. Ретко се путовало, техника је отказивала, колеге су се међусобно редовно позајмљивале јер нико није имао исправан фотографски комплет.
Ни 2000-те нису донеле добро фотографији и фотографима, комплетне фотоархиве највећих листова, милиони негатива, на којима је историја наше државе, завршиле су на депонијама.
Нико се од тада системски не бави архивирањем фотографија, нити постоји свест о њиховом значају за друштво.
Уместо професионалне опреме, фотографи су од стране својих послодаваца били принуђени да раде са најнижом класом аматерске фотографске опреме, оном коју туристи носе кад иду на плажу.
Неретко, обезбеђења важних личности, баш због тих смешних малих фотоапарата за пикник, фоторепортерима нису веровала да су професионалци, били су убеђени да су то неки луди фанови или, не дај боже, терористи! Потпуно поражавајуће за човека професионалца.
Свугде у свету место уредника фотографије је, у редакцијској хијерархији, одмах иза главног уредника и арт директрора, само је у Србији уредник фотографије по значају смештен на зачеље. У неким медијима такво радно место ни не постоји, јер су сви себе убедили да знају да фотографишу, да се разумеју у фотографију, многи су чак закључили да им фоторепортери и фото-архиватори уопште не требају. Ликовна култура у медијима никада није била на нижим гранама.
Некада су на догађајима организарори с радошћу дочекивали репортере и сви су се трудили да им обезбеде адекватне услове за рад и да им пруже сву неопходну логистику. Данас је мало рећи да су према њима бахати. Велика већина организатора се према медијским екипама понаша као да је реч о људима који хоће да се прошверцују на манифестацију, да не би купили карту!
Разне службе за односе с јавношћу, уместо да новинарима буду од помоћи, зарад квалитетних прилога који ће првенствено њима ићи у корист, само беспотребно компликују функционисање, дајући тиме себи на значају и правдајући тако своја углавном бескорисна радна места.
Плате српских фоторепортера су и до седам пута мање него зараде њихових колега у земљама окружења.
Фотографија и фотографи можда нису била задња рупа на свирали протеклих двадесетак година, али су свакако били међу последњима у низу. Гледајући у ширину, највећу штету од наведених чињеница немају фотографи, највећу штету трпи комплетно друштво и његова историја.
Због катастрофалног стања у којем се налази фотографија и фотографска професија, фоторепортери Војводине су се, после вишедеценијског неформалног организовања, одлучили за оснивање Фото асоцијације Војводине како би заједно радили на унапређењу фотожурнализма и фотографије уопште.
Окосницу удружења чине бивши и садашњи фоторепортери новосадских дневних листова „Дневник“ и „Мађар со“, а равноправни чланови су и фоторепортери највећих српских штампаних медија који живе и стварају на територији Војводине.
Уз фоторепортере, наши чланови су и остали професионални и аматерски фотографи и сви они који препознају и подржавају идеје организације.
Уз унапређење фотожурнализма, чланови организације ће се трудити да својим фотографским активностима популаришу позитивне вредности у друштву и да указују на проблеме у њему.
Својим радовима спремни су да подрже промоцију и популаризацију средина у којим живе и раде, а посебан акценат биће на промоцији природе и здравог начина живота, као и развијање еколошке свести у друштву.
Главне активности друштва су организовање годишњег избора за најбоље новинске фотографије Војводине, организовање фото-радионица, колонија, предавања о фотожурнализму и правна едукација аутора.
Фото асоцијација Војводине
Председник
Дарко Дозет