Михал Мадацки је рођен 8. маја 1955. у Кисачу.
Фотографијом је почео да се бави 1974. године. Од тада се специјализовао за фотографију у боји и постао је врхунски фотограф у тој области.
Своје радове је први пут излагао 1985. године на међународној изложби на Београдском сајму коју је приредио УСУФ. Његов деби је био веома успешан и Михал Мадацки је постао добитник Награде за специјалне фотографске ефекте и члан УСУФ-а. У оквиру овог удружења три пута излагао је на заједничким изложбама у Панчеву и једном у Београду. Самостално је први пут излагао у Панчеву у Галерији УВИФУС. Удружење је напустио 1990. године и почео да се фотографијом бави самостално. Од 1993. године професионално се бави искључиво фотографијом.
Следиле су изложбе: Стара парохија Кисач (1993,1994), Ковачички октобар, Галерија Акротурс, Ковачица (1994), Галерија „Зузка Медвеђова“, Бачки Петровац (1994), Позориште ВХВ, Стара Пазова (2003) и Галерија УПИДИВ, Нови Сад (2008).
Члан УПИДИВ-а (Удружење примењењих уметника и дизајнера) постаје 2002. године. Те исте године заједно са Павелом Чањијем има двојну изложбу у Културном центру Новог Сада. Добитник је награде УПИДИВ Златна форма за фотографију коју су му доделили 2002. године.
Осим тога носиллац је три награде (једна прва и две треће) на државном конкурсу за најбољи зидни календар.
Заједничке изложбе: УПИДИВ ФОРМА (2002, 204, 2006, 2008), Бијенале КАВУУ, Галерија СНД Кисач (2010 2012, 2014), савремена уметност војвођанских Словака, ГСР Братислава (2012).
Данас има опремљен приватни студио (Пхото десигн студио Мадацки) у ком се бави фото дизајном и графичким обликовањем.
Сарађује са водећим фирмама и културним институцијама, као што су и Завод за културу војвођанских Словака, Словачки издавачки центар, као и са водећим уметницима. Оснивач је и руководилац Галерије СНД у Кисачу (2010).
Фотографије Михала Мадацког су по својој концепцији блиске сликарству. Делују ванвременски мада су природно обележене епохом. Следећа одлика Мадацког стваралаштва је скоро искључиво бављење фотографијом у боји. Мадацки нарадије и најчешће прави студијске снимке, где објективом бележи лирски а много пута је то тајанствено компоновано затишје. Тако су настали бројни циклуси његових фотографија, који су били најчешће коришћени за луксузно опремљене зидне календаре. Лирска атмосфера и расположење, које Мадацког фотографије бележе и шире, заснивају се на умећу употребе светлости, које је за фотографију најважније. Вешто рукује светлошћу и на тај начин постиже лирски и романтичан израз а неретко и надреалистички тон фотографског израза.
Михал Мадацки се бави и документарном фотографијом и у књизи „Мој Кисач“ је скупио најуспелије снимке из свој родног места и у многе је, осим њихове документарне вредности, уткао у одговарајући емотивни садржај, односно уметничку интерпретацију.
Владимир Валентик
Михал Мадацки, фотограф и уметник, већ низ година представља препознатљивог аутора, признатог од стране колега и уметничких стваралаца, што је резултирало бројним наградама и признањима. Чини сасвим природним да се након дугогодошњег стварања у области фотографије, пред нама нађе заокружен и добро осмишљен уметнички, социолошки и културолошки пројекат у облику фотомонографије Мој Кисач.
Фотографија и њен основни алат фото-апарат данас су доступни великом броју људи, но постоји нешто што је ипак привилегија тек малог броја аутора. Када то кажем, пре свега мислим на чињенице да фотографија ни у ком случају није случајан процес, да добра фотографија настаје као резултат рађања идеје и њеном надоградњом у процесу снимања. Наравно да је потребно бити и врстан познавалац фотографије, у занатском смислу, али то сигурно није довољан, већ само потребан услов.
У случају фотографског ствараоца Михала Мадацког сабрано је све што је потребно да би нам се представио као изузетан и препознатљив аутор, са личним печатом у фотографском потпису. Веома дубока емотивна веза између Михала и окружења у којем битише и ствара, препознатљива је на свим фотографијама, при чему га она непогрешиво води у избору кадра, магичном дејству светла и израженој ликовности.
Фотомонографију Мој Кисач чини скуп изванредних фотографија при чему оне нису само пуки артефакти. Овде фотографија има далеко значајнију улогу. Она нас води да размишљамо о смислу постојања и живљења, о емоцијама аутора, о обичном и свакодневном животу људи са ових простора.
Време у којем живимо тече неоправдано брзо, носи нас као матица. Не стижемо да застанемо, осврнемо се и погледамо га са неке друге, далеко лепше стране. На сву срећу постоје људи који другачије размишљају, дарују део себе и предочавају нам сву лепоту која је тик на дохват руке а ми нисмо у стању, или не желимо да је додирнемо.
Само уметност и људи посвећени њој, имају способност да препознају исконске вредности живљења и духовног богаћења а да је истовремено несебично деле са нама.
У Новом Саду, 29.03.2015
Др Жељко Шкрбић
ред. проф. Академије уметности у Новом Саду
Реализација пројекта видео радионица „Објективно“ делом је продржана од стране Покрајинског секретаријата за културу информисање и сарадњу са верским заједницама.