Изложба фотографија под насловом „Кажем град – мислим на људе“ представиће стваралаштво новосадског фотографа Јана Вала. Свечано отварање изложбе је 17. јануара у 19 часова, а за посетиоце ће бити отворена до 31. јануара у галерији Музеја Војводина на адреси Дунавска 37.
Педесет радова у црно-белој техници осликава виђење града у коме је у центру пажње посматрача увек човек. Фотографије на изложби тумаче град само као позорницу на којој се непрекидно одвија живот.
Јан Вало је рођен 29.11.1964. Живи и ради у Новом Саду, запослен је у маркетингу „Енерготехника Јужна Бачка“. Фотографијом се активно бави више од 20 година.
Излагао је и освајао многобројне награде на изложбама у Србији и иностранству. Прву самосталну изложбу под насловом На путу судбине имао је у родном Кисачу 2018. године.Тренутно је у статусу кандидата мајстора фотографије Фото савеза Србије.
Организатори изложбе су Музеј Војводине у сарадњи са Фото асоцијацијом Војводине и Фото комуном „24 кадар“.
Валовe улице
Чудан лик на „поники“ вози се улицама српске и европске престонице културе. Три ока и једна рука, уместо друге фотоапарат.
Упорно и вредно, како то иначе чине српски Словаци, покушава и успева да осветли сваки кутак Новог Сада, од хаустора, дунавских бентова, широких булевара, па све до малих, готово заборављених или оних већини неоткривених улица и живота у њима.
Апарат му стално виси о рамену, запет ко пушка, баш као да је професонални фоторепортер који за то прима плату. Међутим, њега покреће љубав према фотографији, а не новац и борба за егзистенцију. Фотографија, њему, уз дивну породицу, представља живот. Фотографија му је еликсир и лек.
Још пре него што први зраци обасјају град, он је на свом двоточкашу, да би ухватио неку до тада невиђену светлосну атмосферу. Пристао је на ту игру са природом и не одустаје чак и када га природа превари и када не направио оно што је замислио. Нови дан и нова прилика за добру фотографију.
Вало истражује живот и пулс града поигравајући се формама, сенкама, контрастима, линијама, троугловима и свим оним познатим и мање познатим фотографским елементима и стиловима тражећи и намећући неки свој.
Када гледате Валове фотографије оне вас, на моменте, наводе да помислите да гледате романтичне сцене са Одри Хепберн у филму „Доручак код Тифанија“, па преко свакодневице до ликова тако снимљених да вам изазивају језу и асоцирају вас на Хичкокове филмове.
Вало није од оних аутора који мисле да су чином рођења, првом наградом или првом изложбом постали велики уметници.
Баш како што својим бициклом и камером вредно тражи неки нови кадар, Вало се са истим таквим жаром и енергијом свакодневно усавршава не либећи се да скромно и ненаметљиво пита друге за мишљење о његовим делима да би их у будућности издигао на неки нови, још виши ниво.
Управо такав Јанов приступ довео га је последњих неколико година до једног од најпрепознатљивијих и награђиванијих аутора који стварају у оквиру Фото савеза Србије.